Desi se ponešto i pred spavanje.
Kada sam zadnji put pisala, zaboravila sam reći ponešto o mom dnevniku.
Ovo je moje mesto za izražavanje emocija i dešavanja u mom životu. Ne pišem da bih udovoljila nekome ili da se nekom svidi. Pišem iskreno i za sebe, ali vi možete da gledate. Ne mora svaka rečenica da bude stilski savršena ili da nema grešaka. To želim da znate.
E sad, ova noć. Noć puna iznenađenja i tuge u nekom svetlu. Kao najvažniji momenat bih stavila zakopavanje ratnih sekira sa drugaricom. Dobar je to osećaj, ali ipak je čudno odjednom razgovarati normalno. Nije me baš ubedila u pomirinje, više sam ja bila umorna od svađe. Ljudski je i grešiti i praštati.
Ono što je izazvalo tugu u mom srcu noćas nisu moji problemi, već problemi mojih prijatelja. Naime Mojoj Maji se razbolela baka što ju je jako rastužilo. Uvek dam sve od sebe da je oraspoložim tužne i nadam se da mi je uspelo. Ipak se posle toga smeškala.
Fejsbuk. Nešto omraženo kod 'obrazovanih' i 'pametnih' ljudi. Danas mi je neko ulazio na fejsbuk i vređao Maju, mene i moju sestru. Strašno sam se razočarala u taj tip društvene mreže, jer koliko god da se obezbediš, naiđe problem. Razočarati se u nešto je tako lako, a naći nešto što je zapravo korisno i vredno ne baš.
To je to. Ne znam da li ste očekivali špansku seriji ili šta već, ali ovo je moj život. Život obične devojke. Ne može biti baš toliko komplikovan. Laku noć od obične devojke 
.........